Gotska kultura i srednjovekovno vitestvo internacionalizam i kosmopolitizam -
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 3 | Nivo: Viskoka škola likovnih i primenjenih umetnosti

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Gotska kultura i srednjovekovno vitestvo internacionalizam i kosmopolitizam". Rad ima 3 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

VISOKA ŠKOLA LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI STRUKOVNIH STUDIJA
Seminarski rad
Internacionalizam i kosmopolitizam gotske kulture i umetnosti, kultura srednjovekovnog viteštva
Gotika ili gotska umetnost  je bila umetnički pravac, koji je sledio iza romanike posle 12. veka (u Francuskoj) do kraja 15. veka (u srednjoj i severnoj Evropi).
Najpre upotrebljavan kao pogrdan izraz (nastao u Italiji), "gotika" je kao ogorčenje nad tuđim protiv- antičkim importom Gota, koji se odomaćio i koji se u prvom redu upotrebljavao za označavanje arhitekture i ornamentike gde se najviše ova umetnost najvise odrazila i gde je bila najvidljivija. Od 13.-tog veka gotika se raširila na sve discipline u umetnosti. Kolevka joj je u Fracuskoj. U početku razvoja obuhvatala je samo pokrajinu Ile-de-France. Kasnije, skoro cela Evropa je postala gotička, Island, Sicilija čak I Bliski istok. Jako je uticala na promenupovršinskog sloja i ne možmo je definisati jezikom samog
Gotska arhitektura
Gotska arhitektura se razvila u prvoj polovini 12. veka do 16.-tog veka (u severnoj Evropi).
Karakteristika gotike je skeletna konstrukcija i vitkost formi koje je ona omogućila i koje se kreću prema vertikali- na gore. U svom razvijenom dobu primećujemo jako razrađene forme, komplikovane svodove koji su poduprti svežnjevima vitkih kamenih rebara i svežnjevima stubova. Mase se prenose na svežnjeve stubova što omogućava stvaranje unutrašnjeg prostora i ne postoje noseći zidovi kao u romanici.
Karakteristični znak za gotiku je bio izlomljeni luk koji je za razliku od kružnog luka koji se do tada upotrebljavao u romanici bio mnogo statičkiji odnosno statički pravilnije rešenje. Ovaj luk se upotrebljavao na prozorskim otvorima (biforama ili triforama), portalima i prilikom rešavanja svodova. U gotskom stilu su se gradili sakralni arhitektonski objekti, katedrale, profane zgrade, dvorci, mostovi i drugo.
Gotska katedrala je vrhunac razvoja hriščanske bazilike. U suprotnosti sa konstrukcijom koja polazi od masivnih nosećih zidova tu se radi o konstrukciji čiji je osnovni elemenat stub koji sada ima konstruktivan zadatak. Važan elemenat koji je karakterističan za gotiku je prozorski otvor koji je dobijen u ovakovom pristupu ka konstrukciji i koji se bogato ukrašava bojenim staklom (vitraž), komadi stakla u boji se spajaju olovom da bi se dobila slika i dobilo prožarivanje prostora u unutrašnjosti objekata. Enterijer i eksterijer se bogato ukrašavaju skulpturama u kojim se ljudska figura izvija i sve više dobija na realizmu. Forme od shematizma idu ka individualizmu.
Delo po kome prepoznajemo i koje nas asocira na gotiku je svakako Katedrala Notre Dame u Parizu. U slobodnom prevodu "Naša Dama", glavna je katedrala Pariza. Gradjena je u ranom gotičkom stilu, od 1163 pa sve do 1345, pri tom je više puta restaurirana da bi do
danas održala svoj sjaj i lepotu. Korišcena je u svrhu velikih ceremonija i krunisanja kraljevskih članova porodice.
Vajarska dekoracija vise nije ogranicena na jasno ocrtane yone, ona se rasirila po dotle neuobicajenim mestima. Figure se ne nalaze samo na pročelju vec i po bocnim stranama. Statue vremenom postaju sve izduzenije i prefinjenije. Ista vitka elegancija oseca se i u arhitektonskom ornamentu. Pozna faza gotske arhitekture naziva se plamena. Ovo ime odnosi se na motive sastavljene od izdubljenih i ispupcenih linija, koji su glavna karakteristika ornamenata na rozetama. Konstitutivni skelet gradjevine pokriva se gustim i fantastičnim tkanjem od ornamenata.
...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------www.maturskiradovi.net 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com

 

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!